Sindrom sagorevanja na radu (burnout) je dugotrajni odgovor na hronične emocionalne i međuljudske stresore koji su povezani sa radnim mestom. Nastaje kao posledica neusaglašenih odnosa između zaposlenih ljudi s jedne strane i radne sredine, s druge.
Karakterišu ga emocionalna iscrpljenost, otuđenje i umanjeno samovrednovanje. Sve ono što je za jednu osobu ranije bilo važno, značajno ili je predstavljalo izazov radnog mesta, vremenom postaje neprijatno, neispunjavajuće i beznačajno. Tada energija prelazi u iscrpljenost, posvećenost u cinizam, efikasnost u neefikasnost, odnosno sve tri prvobitne dimenzije radnog angažovanja pretvaraju se u svoju suprotnost i dobijaju karakteristike sindroma sagorevanja na radu, objašnjava prof. dr sc. med Gordana Dedić, neuropsihijatar sa Klinike za psihijatriju VMA.
− Sindrom sagorevanja na radu karakterišu psihička ili emocionalna iscrpljenost, zamor i depresija. Pri tom je veći naglasak na psihičim simptomima ili na poremećaju ponašanja nego na telesnim simptomima. Treba naglasiti da se javlja kod tzv. „normalnih“ osoba, koje nisu nikada ranije ispoljavale psihičke smetnje − objašnjava dr Gordana Dedić, neuropsihijatar. – Oboleli osećaju zamor, malaksalost, dugo trajanje neodređenih fizičkih bolova, ili pak glavobolju, bol u leđima, nesanicu, stomačne tegobe. Razdražljivi su, nervozni, stalno napeti, impulsivni, ljuti, posežu za alkoholom ili drogama. Isto tako ispoljavaju i tugu, pesimizam, zatvorenost, emocionalnu krutost, preosetljivost, bespomoćnost, osećaj beznadežnosti...
REČ JE O HRONIČNOM POREMEĆAJU
Iako ima sličnosti sa stresom, depresijom i nezadovoljstvom na poslu, ovaj sindrom se razlikuje od njih po vremenu trajanja. Za razliku od stresa, to je hronični poremećaj. Od depresije se razlikuje po tome što se odnosi samo za sferu posla, a ne i na druge...
CELA VEST OVDE
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen