Režiser Džejms Kameron je pre deset godina odlučio da snimi naučno-fantastičnu avanturu o sukobu Zemljana i vanzemaljaca, sa željom da njegovo ostvarenje bude "poslednji krik" trodimenzionalne tehnike. Čak je odbijao da ga snima dok 3D tehnologija ne bude toliko usavršena da gledalac ima utisak da korača Pandorom, rame uz rame sa junacima.
Kako bi scene imale realističnu dubinu reditelj je snimao onako kako vidi ljudsko oko. Potom je koristio virtuelnu kameru da bi video kadrove iz svih uglova dok njegovi junaci trče ili lete. Bilo je potrebno nekoliko koraka, da bi predeli Pandore na bioskopskom platnu izgledali stvarni.
Scena - Niz od 72 do 96 kamera visio je oko bine i bio povezan u jedan sistem. Kasnije, zidovi, pod i plafon studija kompjuterski su menjani 3D predelima i objektima. Na podu je bila iscrtana mreža kako bi obezbedila parametre udaljenosti u virtuelnom svetu.
Kretanje - Glumci, oružje i rekviziti označeni svetlećim tačkama kreću se oko scene dok sistem kamera prati samo tu mrežu obeleženih tačaka, markira njihove pozicije i sve podatke objedinjuje u skelete od virtuelnih mreža:::
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen