To je večno pitanje psihologije ljubavi i predmet istraživanja stručnjaka širom sveta. Ljudi su socijalna bića i teže zajednici, ali kako i gde se rađaju ta najtananija osećanja, "leptirići u stomaku" i osećaj da bez njega, nje, ništa više nije kao pre?
Šarm, ženstvenost, muževnost, lepota, duhovitost, mentalna snaga, želje za romantičnim doživljajima, samo su početni motivi naših izbora. Emotivna lavina koja sledi, velika je misterija prirode, koja potpuno briše važnost pitanja "zašto baš on, odnosno ona?". Često to pitanje i ne postavljamo sami sebi, već uporno nastojimo da, sa izabranim partnerom, ostvarimo ono što smatramo idealom veze.
Ipak, psiholozi tvrde da je odgovor na ovo pitanje skriven u nama samima i da su osećanja koja nas obuzimaju određena mnogim faktorima - iskustvenim nasleđem, sećanjima iz detinjstva, iskustvima u primarnoj porodici, merilima socijalnog i kulturnog okruženja. Jednostavnije rečeno, biramo onog koga ćemo voleti na osnovu doživljenih iskustava, vaspitanja, normi koje smo usvojili.
Želimo ono što nemamo
Činjenicu da volimo pojačava i želja za "idealnim" brakom, ili trajnom vezom, koji su u modernom načinu života sve ređa pojava. Zbog toga, tvrde psiholozi, duboko u sebi sve više čeznemo za mirnim, udobnim, stabilnim i dugotrajnim odnosima. Jer, u ljudskoj prirodi je da nas uvek privlači ono što nam izmiče.
Psiholozi kažu da se do tog cilja ne može stići ako prethodno ne spoznamo sebe, svoje potrebe i želje. Ljubav je uzajamni odnos, pa da bismo se usaglasili sa nekim drugim, moramo to prvo da učinimo sami sa sobom.
Stručnjaci tvrde da je odreći se maštanja, ideala, želja i napora da se bude u kvalitetnoj vezi, nasilje nad samom sobom. Ne postoji recept za dobar brak ili vezu, a i da postoji...
CELA VEST OVDE
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen