Evropska kontrola letenja takođe je juče potvrdila da se oblak pepela širi na jug i istok kontinenta. Oblak koji stiže u Srbiju kod nas će više ličiti na zamućenje, a u noći između nedelje i ponedeljka u Srbiji se očekuju pljuskovi koji će ove čestice isprati iz atmosfere i spustiti ih na tlo, kaže za „Blic” Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
- Taj oblak neće ni približno izgledati kao onaj na teritorijama blizu vulkana, gde je vidljivost jako smanjena i gde se sunce uopšte ne vidi. Koncentracija opasnih materija u oblaku koji do nas stiže biće niska. Ilustracije radi, u Srbiji daleko veću opasnost predstavlja prašina iz domaćih elektrana od ove prašine - objašnjava Todorović.
Međutim, Svetska zdravstvena organizacija upozorila je Evropljane da treba da se trude da ostanu u kućama kada pepeo iz islandskog vulkana bude počeo da se sleže. Mikroskopske čestice potencijalno su opasne po zdravlje ljudi kada počnu da padaju jer mogu da izazovu respiratorne probleme, izjavio je Dejvid Epštajn, portparol SZO. On je dodao da SZO još nije upoznata sa svim rizicima po zdravlje koje nosi oblak pepela.
Srpski lekari sa kojima smo razgovarali kažu da eventualne posledice udisanja pepela po ljudsko zdravlje zavise od koncentracije čestica, ali da treba biti oprezan.
Doktorka Snežana Matić-Besarabić iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograda kaže za „Blic” da čestice ispod deset mikrona mogu izazvati negativan efekat po zdravlje.
- Mi ne znamo kolika je koncentracija čestica u ovim oblacima, kao ni to da li će te čestice dospeti do urbanih sredina - kaže dr Matić-Besarabić.
Dr Predrag Rebić, alergolog iz Kliničkog centra Srbije, kaže da pepeo iz vulkana predstavlja rizik za zdravlje.
- Svaka prašina koja se udahne može da izazove sužavanje disajnih puteva. Kod osoba koje već boluju od respiratornih tegoba može da izazove i napad astme. Ukoliko ta prašina sadrži još neka hemijska svojstva, situacija može biti i gora, odnosno može doći do većih oštećenja - objašnjava dr Rebić.
Iz tog razloga doktor savetuje da se, ukoliko prašina počne da pada i kod nas, ne izlazi u šetnju, posebno oni koji su osetljivi jer je počela i sezona polena. Dr Rebić savetuje astmatičarima i svima koji su alergični na polen da se u tom periodu pridržavaju terapije.
Oblak pepela juče je nezadrživo nastavio da se širi Evropom, pa je naš sused Mađarska još juče po podne zatvorila vazdušni prostor. Iz evropske kontrole letenja kažu da se pepeo s islandskog vulkana, koji je pokrio nebo nad Starim kontinentom, neće povući ni sledeća dva dana.
Časlav Stanojević, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, juče je istakao da vulkanska aktivnost na Islandu traje već četiri meseca, ali da je isprva bila blaga.
- Mnoge države isprva nisu reagovale, iako su vulkanolozi upozoravali na lančanu reakciju. Evropljani su počeli ozbiljno da shvataju tu pojavu tek kada su vetrovi počeli da izbacuju pepeo na 10.000 metara visine u pravcu juga i istoka, zbog čega su zatvoreni aerodromi - rekao je Stanojević.
On je istakao da vulkanolozi nisu do sada dali optimističke prognoze jer je reč o pojavi koja bi mogla da potraje i nekoliko meseci, pa i godinu dana, kao prilikom aktivnosti istog vulkana pre oko 200 godina.
- Zbog toga privredi, transportu i poljoprivredi preti ogromna šteta, a dekontaminacija terena u delu severne Evrope trajaće godinama - ocenio je Stanojević i dodao da nije potrebno podizati uzbunu ni izdavati upozorenja, već je važno pri svakoj reakciji konsultovati nadležne ustanove.
Otkazivanje letova moguće i danas
Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ juče se nije razlikovao od većine aerodroma u Evropi, s obzirom na otkazane letove i nervozu među putnicima. Iz Beograda juče nisu poleteli avioni „Er Fransa“, „Britiš ervejza“ i „Džermanvingsa“, a otkazani su i popodnevni letovi za Varšavu, Frankfurt i Oslo. Nije nemoguće da se slična situacija ponovi danas i narednih dana pošto se, po rečima Velimira Radosavljevića, , generalnog direktora Aerodroma „Nikola Tesla“ problematični oblak nalazi na visini krstarenja aviona.
Evropska agencija za kontrolu avionskog saobraćaja najavila je juče da se i danas i narednih dana očekuju veliki poremećaji u avionskom saobraćaju iznad Evrope. Zvaničnici agencije rekli su da će tokom dana iznad kontinenta biti obavljeno 12.000 do 13.000 letova, što je znatno manje od uobičajenih 29.500 letova.
Mađarska, Švajcarska i Austrija donele su juče po podne odluku o zatvaranju svojih vazdušnih prostora, a Rumunija je uvela delimičnu zabranu leta iznad svoje teritorije.
Kada je nacionalna avio-kompanija u pitanju, „Blicu“ je juče u „Jat ervejzu“ rečeno da su otkazani letovi za Diseldorf, Pariz, London, Keln, Frankfurt, Amsterdam-Brisel i Berlin. U ovom preduzeću dodaju da putnicima zbog otkazivanja letova nude dve mogućnosti. Jedna je da im novac bude vraćen u celosti, a druga da iskoriste kartu na prvom sledećem mogućem letu bez doplate. Međutim, to što će dobiti povraćaj novca ili odleteti drugim avionom nije zadovoljilo putnike koji su se juče zatekli na beogradskom aerodromu. Mnogi od njih su morali što pre da otputuju, što je prouzrokovalo paniku.
- Kad smo stigli na aeordrom, saznali smo da je naš let za Brisel otkazan. Sad stvarno ne znam šta da radimo, pošto žena i ja moramo na posao u ponedeljak. Možemo da čekamo drugi let, ali ako on bude popunjen, onda tek imamo problem. Razmišljali smo i da krenemo autobusom, ali tako put traje oko 18 sati. Još smo tu i sa bebom i stvarno ne znam kako bi ona podnela tako dugačak put - u panici je Stefan Mičelena, koji došao u Beograd u posetu familiji.
Slične probleme imali su i putnici koji su krenuli u Keln, Frakfurt, London, Cirih...
- Kad sam ujutru zvala, rekli su mi da ne brinem, a pošto sam stigla, rekli su mi da je let ipak otkazan. Imam stendbaj kartu pa sad čekam bilo koji drugi let kako bih se bar približila Švajcarskoj, a posle ću lako. Jedan let za Minhen je već bio popunjen, tako da sam malo skeptična. Pored toga što mi veliki problem predstavlja obaveza da odem na posao i dete odvedem u školu u ponedeljak, ne znam gde bih eventualno prespavala pošto sam iz Kraljeva - očajna je Nadežda Krstović.
B. S. - D. M.
Naši iz Rejkjavika: Ništa ne primećujemo
Erupcija vulkana izazvala je pometnju u vazdušnom saobraćaju u celoj Evropi, ali, prema tvrdnji Dejana Rackova, jednog od oko 1.000 Srba na Islandu, avioni u lokalu krstare severozapadom, ali i jugom te zemlje.
Rackov živi u Rejkjaviku, glavnom gradu Islanda, 120 kilometara udaljenom od aktivnog vulkana. Da nema informacija iz medija da je opasni vulkan izbacio ogromne stubove pepela i dima, kaže da ne bi ni znao za ekološki incident koji se nadvio nad Starim kontinentom.
- Rejkjavik je na jugozapadu zemlje, a vetrovi već mesec dana duvaju iz pravca severoistoka, tako da nisu naneli ni trag pepela niti dima. Trenutno je sunčano, nema ni oblačka, a ni prethodnih dana situacija nije bila drugačija. Ništa nismo ni osetili - svedoči Rackov.
Vetar je brzo, kako objašnjava, rasterao oblak vulkanskog pepela i na jugu zemlje i samo je u prvi mah vlada izdala upozorenje tamošnjim stanovnicima da nose maske, a delu stanovništva savetovala evakuaciju.
Opasnost od dima i na jugu je brzo prošla jer vetar neprestano duva i nosi vulkanski oblak na istok. Nema znakova panike i situacija se doživljava gotovo kao turistička atrakcija - kaže Rackov.
Pretnja stanovništvu na jugu jesu poplave koje mogu slediti usled topljenja glečera ispod kog se nalazi vulkan. Ono čega se plaše najviše jeste Katla, još jedan veliki vulkan.
- Ne bi bilo dobro da on proradi - kaže Rackov.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen