(Dok se oblak širi i pomera iznad Evrope, nižu se razna pitanja.
1. Zašto je oblak opasan za avione?
Za avione ovaj oblak jednako je opasan kao let kroz peščanu oluju. Prvo, ništa se ne vidi, leti se "na slepo“. Drugo, ako pepeo uđe u turbine motora, može se desiti da prestanu da rade. Jer, za sagorevanje kerozina u motorima neophodan je kiseonik, a u oblaku pepela kiseonika ima veoma, veoma malo. Sledeći problem može da bude merenje brzine. Cevčica koja se nalazi spolja na avionu, koja zapravo meri brzinu letelice, može u takvom oblaku da se zapuši i da se desi da avion leti sporije ili brže od optimalnog, što može da dovede do pada.
2. Da li je i ranije bilo avionskih nesreća zbog vulkanske prašine?
Incidenti sa vulkanskom prašinom i nisu toliko retki. "Džambo džet“ Britiš ervejza ostao je bez sva četiri motora 1982, a isto se, sedam godina kasnije, desilo i "boingu 747“ na letu od Amsterdama do Enkoridža na Aljasci.
Srećom, niko od putnika tada nije stradao, jer je posada uspela da "oživi“ mašinu.
3. Da li je opasno udisati ovaj pepeo?
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je danas sve građane Evrope da zbog oblaka vulkanske prašine ostanu u svojim kućama i ne izlaze napolje.
Portparol SZO-a Dejvid Epštajn izjavio je da se još ne znaju posledice udisanja vulkanske prašine po zdravlje ljudi.
Ipak, poznato je da sitne čestice vulkanske prašine mogu da oštete disajne puteve kada se udahnu. SZO posebno savetuje astmatičarima i obolelima od respiratornih bolesti da ostanu u zatvorenom dok oblak ne prođe.
Eksperti po ovom pitanju imaju različita mišljenja. Jedni tvrde da vulkanski pepeo može da bude opasan za ljudski organizam samo kad se udiše u veoma velikoj koncentraciji.
Drugi, pak upozoravaju da opasnost ipak postoji. Jer, oblak pepela sadrži sitne, oštre čestice, na kojima mogu da budu kapljice sumporne kiseline, što je veoma opasna mešavina.
4. Da li je oblak pepela opasan za useve, voće, povrće?
Ne. Lava i vulkanski pepeo, naprotiv, čine tle još plodnijim. Područja u blizini vulkana su veoma bogata hranljivim materijama i tu biljke dobro uspevaju.
5. Da li vulkanska prašina utiče na rad automobila?
Kada je u pitanju funkcionisanje automobila, možemo biti spokojni. Jedini problem je što naši ljubimci na četiri točka jednog jutra mogu da budu prekriveni slojem pepela...
6. Da li oblak pepela utiče na vremenske uslove?
Ako erupcija potraje i oblak pepela sa sulfatnim česticama dospe na visinu od oko 11.000 metara, te čestice mogu da odbijaju sunčevu svetlost, pa temperatura na Zemlji može da "padne".
Konkretno: ako bi ovakvo stanje potrajalo nekoliko nedelja temperatura na Zemlji snizila bi se za pola stepena.
7. Šta će biti kada vulkanski oblak stigne u Srbiju?
"U narednih 10 do 15 dana oblak vulkanskog pepela sa Islanda neće se proširiti na Srbiju", izjavio je Tanjugu jedan od glavnih prognostičara u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Časlav Stanojević.
Iznad Balkanskog poluostrva, Panonske nizije i Sredozemlja u tom periodu zadržavaće se zapadni vetrovi koji neće dozvoliti da se ta pojava proširi na Srbiju, izjavio je Stanojević, povodom nastanka oblaka vukanskog pepela, koji dolazi sa Islanda i nalazi na velikoj visini širom severnog dela Evrope.
Stanojević tvrdi da je reč o klimatskoj aktivnosti koja se zadržava na Britanskom ostrvu, u Zapadnoj Evropi, Švedskoj, Finskoj i u severozapadnom delu Rusije.
Stanojević smatra da "nema izgleda" da bi u narednom periodu takvi visoki vetrovi mogli da stignu sa Baltika na jug, ali da bi do "naših krajeva" mogli da dospeju tek "tragovi", koje će utvrditi hemičari.
Prema predviđanjima meteorologa i lekara, čestice koje bi mogle da "zalutaju" u našu zemlju posle erupcije islandskog vulkana Ejafjalajokul ne bi trebalo da predstavljaju opasnost po stanovništvo, ali postoji mogućnost da padnu "žute kiše".
8. Kako ćemo znati da je vulkanski oblak stigao u Srbiju?
Kada se oblak vulkanskog pepela proširi na Srbiju i kada se čestice spuste u niže slojeve atmosfere, one će biti zabeležene aparatima Gradskog zavoda za javno zdravlje, izjavila je danas u Beogradu pomoćnik direktora tog zavoda Snežana Matić-Besarabić.
Pojavu sitnih čestica u vazduhu bi zabeležili automatski monitori, koji mere čestice ispod 10 mikrona, dok bi krupnije čestice, koje su vidljive i golim okom, bile zabeležene drugim aparatima.
Pomoćnik direktora zavoda je objasnila da se ne može reći kakve bi posledice po zdravlje ljudi imalo prisustvo čestica vulkanskog pepela, dok se ne utvdi njihov hemijski sastav.
Evropske vazduhoplovne vlasti u Briselu saopštile su da se oblak vulkanske prašine nalazi u rasponu visine između 18.000 i 35.000 fita, odnosno približno između 6.000 i 12.000 metara. Tokom današnjeg dana oko 11.000 letova biće ipak realizovano prema redu letenja, ali uglavnom na jugu Evrope. Međutim, kako saopštava "Jurokontrol", u regularnim uslovima danas bi bilo obavljeno ukupno 29.000 letova. Broj letova se između četvrtka (20.334) i petka doslovno prepolovio, a kako se oblak širi moguća su dodatna otkazivanja.
Od ukupno 600 transatlantskih letova, po 300 u oba pravca, samo 100 je uspešno realizovano do petka ujutro kada su zatvoreni ključni tranzitni aerodromi u Londonu, Amsterdamu, Parizu, Briselu i Frankfurtu. Meteorolozi u Mastrihtu, glavnom centru za nadgledanje aviosaobraćaja nad Evropom, predviđaju da će najmanje u naredna 24 sata vremenske prilike biti teške, ali i da se oblak širi prevashodno prema istoku i jugoistoku Evrope.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen