Deca između treće i šeste godine počinju da uzvraćaju ljubav, a do 12. godine upoznaju ljubav sklapajući prijateljstva. U adolescenciji, kada počne zanimanje za suprotan pol, javljaju se i prve emocije i želje za intimnošću.
Ljubavni signali
Iako izgleda jednostavno i kao nešto što se svakome događa, nije tako, tvrde stručnjaci. Razlike i pojedinačna iskustva vrlo su važni za kasnije shvatanje ljubavi. Veština prepoznavanja sitnih znakova, malih ljubavnih signala se uči, dolazi sa vremenom, sa njom se ne rađamo. Isto važi i za senizibilitet, ispoljavanje emocija i sposobnost da volimo svim srcem.
Svaka nova ljubav, kažu stručnjaci, dublja je i zrelija, a statistika govori da promenimo, u proseku 10-20 partnera dok se za nekog trajnije ne vežemo.
Većina ljudi smatra da ne traži ljubav, već da se ona sama događa. I to je još jedna velika zabluda o ljubavi, kažu stručnjaci. "Potraga za komadićem koji nedostaje" nije svesna, niti planirana. Niko od nas nema spisak karakteristika koje bi potencijalni partner trebalo da zadovolji. Ipak, privlačnost koja kasnije prelazi u dublje emocije događa se zbog određenih hemijskih procesa u mozgu. Njen intenzitet zavisi od nivoa hormona, a uslovljena je i mnogim drugim faktorima. Ali, ako se sve to ne događa slučajno, kako onda toliko ljudi ne uspeva da pronađe ljubav, bez obzira na obrazovanje, inteligenciju i spremnost i želju da voli?
Kako privlačimo i kako nas privlače
Antropolog Dejvid Givens napisao je knjigu na temu "Kako privlačimo i kako nas privlače", u kojoj tvrdi da je tzv. "hemija" koja spoja ljude veoma predvidiva stvar. Ukoliko izanaliziramo potrebe koje se kriju duboko u nama, kaže dr Givens, kao što je, na primer, potreba da budemo dominantni, zaštićeni ili strasno voljeni, veoma je lako predvideti ko će nam se dopasti. Drugim rečima, "radar" skriven u nama, "skenira" ljude i traži u njima specifične karakteristike koje će zadovoljiti naše emocionalne potrebe. Ko ne ume da ih definiše, veoma teško će pronaći ljubav, kažu stručnjaci.
Kada uspemo da lociramo "metu", hemija "odrađuje" posao. Ljubavni signali stižu u određeni deo mozga, a sve se manifestuje mimikom, izrazima lica, gestovima koje ne možemo da kontrolišemo... To je ono što stručnjaci nazivaju "faza zaljubljenosti", koju porede sa "nekom vrstom ludila", magnovenja u kojem nismo potpuno svoji. Ne vidimo jasno, osećamo jače, svaki doživljaj primamo kroz prizmu ljubavi prema voljenoj osobi. Neverbalna komunikacija lako nas odaje i gotovo ne postoji način da sakrijemo ono što osećamo. Pogled stalno skreće u smeru osobe u koju smo zaljubljeni, prijatelji nam više nisu zanimljivi kao ranije, ne želimo da...
Ljubavni signali
Iako izgleda jednostavno i kao nešto što se svakome događa, nije tako, tvrde stručnjaci. Razlike i pojedinačna iskustva vrlo su važni za kasnije shvatanje ljubavi. Veština prepoznavanja sitnih znakova, malih ljubavnih signala se uči, dolazi sa vremenom, sa njom se ne rađamo. Isto važi i za senizibilitet, ispoljavanje emocija i sposobnost da volimo svim srcem.
Svaka nova ljubav, kažu stručnjaci, dublja je i zrelija, a statistika govori da promenimo, u proseku 10-20 partnera dok se za nekog trajnije ne vežemo.
Većina ljudi smatra da ne traži ljubav, već da se ona sama događa. I to je još jedna velika zabluda o ljubavi, kažu stručnjaci. "Potraga za komadićem koji nedostaje" nije svesna, niti planirana. Niko od nas nema spisak karakteristika koje bi potencijalni partner trebalo da zadovolji. Ipak, privlačnost koja kasnije prelazi u dublje emocije događa se zbog određenih hemijskih procesa u mozgu. Njen intenzitet zavisi od nivoa hormona, a uslovljena je i mnogim drugim faktorima. Ali, ako se sve to ne događa slučajno, kako onda toliko ljudi ne uspeva da pronađe ljubav, bez obzira na obrazovanje, inteligenciju i spremnost i želju da voli?
Kako privlačimo i kako nas privlače
Antropolog Dejvid Givens napisao je knjigu na temu "Kako privlačimo i kako nas privlače", u kojoj tvrdi da je tzv. "hemija" koja spoja ljude veoma predvidiva stvar. Ukoliko izanaliziramo potrebe koje se kriju duboko u nama, kaže dr Givens, kao što je, na primer, potreba da budemo dominantni, zaštićeni ili strasno voljeni, veoma je lako predvideti ko će nam se dopasti. Drugim rečima, "radar" skriven u nama, "skenira" ljude i traži u njima specifične karakteristike koje će zadovoljiti naše emocionalne potrebe. Ko ne ume da ih definiše, veoma teško će pronaći ljubav, kažu stručnjaci.
Kada uspemo da lociramo "metu", hemija "odrađuje" posao. Ljubavni signali stižu u određeni deo mozga, a sve se manifestuje mimikom, izrazima lica, gestovima koje ne možemo da kontrolišemo... To je ono što stručnjaci nazivaju "faza zaljubljenosti", koju porede sa "nekom vrstom ludila", magnovenja u kojem nismo potpuno svoji. Ne vidimo jasno, osećamo jače, svaki doživljaj primamo kroz prizmu ljubavi prema voljenoj osobi. Neverbalna komunikacija lako nas odaje i gotovo ne postoji način da sakrijemo ono što osećamo. Pogled stalno skreće u smeru osobe u koju smo zaljubljeni, prijatelji nam više nisu zanimljivi kao ranije, ne želimo da...
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen