SAVETI: Ciscenje kao aromaterapija

„Beohemija“ sarađuje s najvećim svetskim parfimerima, koji kreiraju mirisne note za „Elizabet Arden“, „Guči“, „Bulgari“, „Armani“, „Kenzo“.

Svi oni koriste prirodne sastojke i uspevaju da ekstrahuju mirise iz najrazličitijih biljaka. Upravo se te mirisne note i sasvim prirodne komponente nalaze u svim proizvodima kućne hemije fabrike u Zrenjaninu.



Iskonsko sredstvo komunikacije
Evo i naučnog objašnjenja za to što su svima, od inženjra i tehnologa u „Beohemiji” do čitateljki „Blic žene”, mirisi toliko važni. Najbitnije životne aktivnosti, recimo, hranjenje i razmnožavanje, neodvojivo su povezane sa čulom mirisa. A miris je iskonsko sredstvo komunikacije među živim svetom. Šta se zapravo dešava? Molekuli mirisnih supstanci iz vazduha udisanjem dolaze u kontakt s oflaktornom sluzokožom nosa. Ona je bogato protkana nervima koji reaguju slanjem impulsa do limbusnog dela mozga, poznatog kao centar za emocije.
Mirisi snažno utiču na ljude, vraćaju nas u prošlost, prizivaju sećanje na ljude, susrete, događaje, određuju naše raspoloženje i odnos prema drugima, a da toga uopšte nismo svesni. Upravo ta činjenica, da se putem mirisa može upravljati emocijama, odnedavno se sve više koristi na različitim životnim poljima.
Aromakologija, na primer, proučava odnose psihologije i mirisa jer stimulisanjem mirisnih centara u mozgu mogu da se izazovu određene emocije. U aromaterapiji pak mirisne materije se koriste u terapeutske svrhe.


Čulo mirisa slabi
Mirisi se najbolje osećaju ujutro jer su čula odmorna. Neki ljudi ne osećaju ili slabo osećaju mirise i često su depresivni upravo zbog toga. U osetljivosti na mirise...

 

CEO TEKST OVDE