Povišen nivo holesterola u krvi predstavlja najveći rizik za pojavu srčanih oboljenja. Međutim, eksperti tvrde da snižavanje nivoa holesterola za samo 10 odsto može da spase na hiljade ljudskih života. A održavanje zdravih vrednosti holesterola je mnogo lakše nego što mislite.
Dobre masti, loše masti
Za početak, treba da znate da je postojanje određene količine holesterola u krvi zdrava i apsolutno neophodna stvar. Ova prirodna masnoća omogućava stvaranje vitamina D i esencijalnih hormona u organizmu. Postoje dva tipa holesterola - HDL (lipoprotein visoke gustine), koji je koristan za zdravlje, i LDL (lipoprotein niske gustine), koji je štetan. Visoke vrednosti LDL-a, a male HDL-a, povećavaju rizik od taloženja masti u glavnim krvnim sudovima, a posledično i od srčanog udara.
Promenite ulja
Zasićene masnoće u hrani, kao što su masti životinjskog porekla, povećavaju nivo holesterola u krvi. Ipak, postoje i korisne masnoće u ishrani. Omega-3 masne kiseline iz ribe, masline, kikirikija, semenki grožđa, avokada i uljane repice ne podižu nivo LDL holesterola. S druge strane, trans masnoće (sadrže ih prerađene i pržene namirnice i većina margarina), mogu da povećaju ukupni LDL holesterol i smanjen nivo HDL holesterola.
SAVET: Koristite zdrava ulja za kuvanje i pripremu salata. Uklanjajte vidljivu masnoću sa mesa i izbegavajte konzumiranje lisnatog testa, mesnih prerađevina, keksa, grickalica i pržene brze hrane - ove namirnice sadrže zasićene i trans masnoće. Pažljivo čitajte sastav namirnica i kupujte one sa najmanjim sadržajem zasićenih i trans masnoća.
Jedite biljna vlakna
Ukoliko ste zabrinuti zbog uvećanja nivoa holesterola, jedan od načina njegove redukcije jeste povećanje unosa biljnih vlakana kroz ishranu. U istraživanjima je utvrđeno da beta glukan (vrsta biljnih vlakana koje sadrži ovas i druge žitarice) značajno snižava nivo holesterola. Eksperti preporučuju svakodnevno konzumiranje 3 g beta glukana (oko 60 g ovsa) za optimalno zdravlje srca i krvnih sudova.
SAVET: Uvek pročitajte sastav cerealija i jedite one vrste koje sadrže najviše biljnih vlakana. Inače, ljuske psilijuma (vrsta biljke), koje mogu da se kupe u pojedinim prodavnicama zdrave hrane, ili kao sastojak dijetetskih dodataka u apotekama, mogu da se koriste kao dodatak doručku ili umešane u brašno prilikom pečenja...
Dobre masti, loše masti
Za početak, treba da znate da je postojanje određene količine holesterola u krvi zdrava i apsolutno neophodna stvar. Ova prirodna masnoća omogućava stvaranje vitamina D i esencijalnih hormona u organizmu. Postoje dva tipa holesterola - HDL (lipoprotein visoke gustine), koji je koristan za zdravlje, i LDL (lipoprotein niske gustine), koji je štetan. Visoke vrednosti LDL-a, a male HDL-a, povećavaju rizik od taloženja masti u glavnim krvnim sudovima, a posledično i od srčanog udara.
Promenite ulja
Zasićene masnoće u hrani, kao što su masti životinjskog porekla, povećavaju nivo holesterola u krvi. Ipak, postoje i korisne masnoće u ishrani. Omega-3 masne kiseline iz ribe, masline, kikirikija, semenki grožđa, avokada i uljane repice ne podižu nivo LDL holesterola. S druge strane, trans masnoće (sadrže ih prerađene i pržene namirnice i većina margarina), mogu da povećaju ukupni LDL holesterol i smanjen nivo HDL holesterola.
SAVET: Koristite zdrava ulja za kuvanje i pripremu salata. Uklanjajte vidljivu masnoću sa mesa i izbegavajte konzumiranje lisnatog testa, mesnih prerađevina, keksa, grickalica i pržene brze hrane - ove namirnice sadrže zasićene i trans masnoće. Pažljivo čitajte sastav namirnica i kupujte one sa najmanjim sadržajem zasićenih i trans masnoća.
Jedite biljna vlakna
Ukoliko ste zabrinuti zbog uvećanja nivoa holesterola, jedan od načina njegove redukcije jeste povećanje unosa biljnih vlakana kroz ishranu. U istraživanjima je utvrđeno da beta glukan (vrsta biljnih vlakana koje sadrži ovas i druge žitarice) značajno snižava nivo holesterola. Eksperti preporučuju svakodnevno konzumiranje 3 g beta glukana (oko 60 g ovsa) za optimalno zdravlje srca i krvnih sudova.
SAVET: Uvek pročitajte sastav cerealija i jedite one vrste koje sadrže najviše biljnih vlakana. Inače, ljuske psilijuma (vrsta biljke), koje mogu da se kupe u pojedinim prodavnicama zdrave hrane, ili kao sastojak dijetetskih dodataka u apotekama, mogu da se koriste kao dodatak doručku ili umešane u brašno prilikom pečenja...
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen