Kada su Ujedinjene nacije 1992. godine tadašnjoj SR Jugoslaviji uvele sankcije, a UEFA nam po automatizmu zabranila učešće na Evropskom prvenstvu u Švedskoj, na kom smo, po mnogim prognozama, mogli i do titule, srpski navijači skloni globalnim teorijama zavera iskonstruisali su priču da je cela SFRJ srušena samo zbog toga što bi u tim devedesetim godinama osvajala sva moguća zlata u svim ekipnim sportovima, od Olimpijade do Svetskog prvenstva u fudbalu. Krvava sudbina te SFRJ, doduše, uzroke ima ipak nešto ranije u istoriji, kada je fudbal tek počinjao da se igra na ovim prostorima, ali nije netačno ni da je te devedesete trebalo da budu zlatne godine jugofudbala. Jer, tada je upravo na scenu stupala takozvana generacija „čileanaca", koja je 1987. postala prvak sveta, pojačana zvezdama iz generacije koja je 1990. godine na SP u Italiji nesrećno „na penale" ispala u četvrtfinalu od Argentine predvođene Maradonom. Iako je bila bolja na terenu, i to sa igračem manje.
Već na sledećem Evropskom prvenstvu u Švedskoj očekivao se vrh. I kvalifikacije su počele odlično, pobeđena je Danska u gostima. A tada dolazi do konačnog urušavanja države i ekipa ostaje bez igrača iz Hrvatske i Bosne. Danska je otišla na prvenstvo umesto nas i postala prvak Evrope! Bes je obuzeo srpske navijače, jer prvak je postala ekipa koju smo mi „lagano očistili". Pitanje je da li bi okrnjena reprezentacija SRJ napravila u Švedskoj toliki uspeh, imajući u vidu da je bez igrača iz zapadnih republika na „Marakani" izgubila od te iste Danske. Ali, to je skoro dve decenije kasnije najmanje bitno. Činjenica je da je Hrvatska već 1998. bila treća na svetu i da je pokupila slavu koja je po prirodi stvari trebalo da pripadne velikoj Jugoslaviji.
Dvadeset godina kasnije nema više ni Jugoslavije, već samo sećanje na jednu pogrešnu političku koncepciju. Iako se jugonostalgija tek nešto sporije od svinjskog gripa širi kroz omladinu bivših republika, jedina oblast u kojoj ta ista jugonostalgija ima utemeljen smisao je upravo fudbal, ali i timski sport uopšte. Jer čak je i Fabiju Kapelu, jednom od najvećih trenera današnjice, tokom žreba za Svetsko prvenstvo u Africi „zapalo za oko" da bi reprezentacija sastavljena od igrača iz bivše Jugoslavije sigurno jurila na titulu prvaka.
Pitanje je, međutim, kako bi danas izgledala ta reprezentacija i da li bi baš kao pre dvadeset godina morala da bude birana „po ključu". Dejan Savićević jedan je od igrača koji je to najviše osetio u svojoj karijeri. Te 1990. svima je bilo jasno da je on morao da bude u prvoj postavi kod Ivice Osima, ali je više vremena provodio na klupi, pošto je popularni Švaba više prostora davao svojim Bosancima, Sušiću i Hadžibegiću. Kako kaže Dejo, u to vreme je vladao jak lobi, pre svega novinarski, koji je vršio pritisak na izbor ekipe.
- Bio je to sarajevski, zagrebački i beogradski lobi. Imao sam problem sa Osimom, inače sjajnim stručnjakom, jer nije verovao u mene, ali ni u Pančeva, zato što su Podgorica i Skoplje bili daleko od očiju. Teško smo se izborili za status, mada nijednog trenutka ne želim da umanjim vrednost igrača kao što su Zlatko Vujović, Sušić, Baždarević ili Baljić - kazao je Dejo, koji danas veruje da bi ekipa bivše SFRJ sigurno išla do polufinala.
Zanimljivo je razmišljati o tome kako bi izgledala danas ta imaginarna Ju selekcija. Bilo kakvo ozbiljno selektiranje takve reprezentacije, ipak, ne bi moglo bez politike, te bi najverovatnije sve na kraju imalo epilog baš kao i velika Jugoslavija.
Kao najbolji kriterijum može da posluži vrednost igrača na tržištu. Za početak, jasno je da sve reprezentacije bivše Juge imaju isti problem, takozvane kante na golu. Zato bi od svih golmana u ponudi mesto na crti dobio slovenački „vratar" Samir Handanović. Golman Udinezea na najpoznatijoj nezvaničnoj fudbalskoj berzi, nemačkom sajtu „Trensfermarket", „vredi" sedam miliona evra, duplo više nego bilo koji drugi golman sa ovih prostora. A fudbalski stručnjaci očekuju da bi uskoro mogao da stane na gol nekog od top evropskih klubova.
Poznati hrvatski novinar Denis Kuljiš, koji inače u poslednje vreme objavljuje tekstove koji na ovaj ili onaj način vuku ka nekoj vrsti jugonostalgije, pozabavio se upravo temom kako bi danas izgledala selekcija „bivše države". Prema njemu, to bi bila mešavina „hrvatskog mozga i srpskih jaja". Doduše, da je do hrvatskog mozga, valjda bi i „kockasti" išli zajedno sa našim „orlovima" u Afriku.
Mada, što se tiče odbrane i srpskog međunožja (čitaj: hrabrosti), Kuljiš je u pravu. Mirne duše bi se po „kopi-pejst" principu mogao iskopirati Antarin spisak. Čak i „Trensfermarket" kaže da su od četiri najvrednija odbrambena igrača trojica iz naše selekcije. Nemanju Vidića i Baneta Ivanovića bi, doduše, u tim morao da stavi i selektor, koga bi lično postavio čak i Ante Pavelić, dok bi se na levom beku našlo mesta za Aleksandra Kolarova. Igrač Lacija je hit prelaznog roka u Italiji, a priča se da bi ubrzo mogao u Inter. Njima bi društvo mogao da pravi Vedran Ćorluka iz Totenhema, mada ne bi bilo pogrešno ni da se u tim ubaci naš Neven Subotić.
Kada je u pitanju „mozak" ekipe, centralni vezni igrač, bar prema vrednosti na tržištu, zaista bi mogao da bude Hrvat - Luka Modrić iz Totenhema, a svaki klub koji bi hteo da ga kupi morao bi da se otvori za 18,5 miliona evra. Kako je Radomir Antić našem kapitenu Stankoviću pronašao idealno mesto na poziciji zadnjeg veznog, o to ne bi smeo da se ogluši bilo koji lažni selektor ove „lažne reprezentacije". Ispred njih bi igrali Miloš Krasić, najbolji srpski fudbaler u protekloj godini, i bosanski reprezentativac Zvjezdan Misimović. Mada, samo je malo pameti trebalo da se i ovaj igrač nađe na „našoj kvoti". Naime, Zvjezdan je igrao za mladu selekciju SCG kod Vladimira Petrovića Pižona, ali mu je posle samo jedne utakmice ovaj rekao da je debeo i spor, a sada je najbolji veznjak nemačkog prvenstva.
Napadači bi, s druge strane, došli iz drugih republika. Crnogorac Vučinić i Bosanac Džeko ipak su jači od našeg tandema Žigić i Pantelić. Mada, visoki Žigić bi bio koristan u bilo kojoj ekipi.
Biranje selektora ove selekcije bilo bi manje pitanje stručnosti, a više patriotizma. Kod Kuljiša klupu bi dobio dojučerašnji bosanski selektor Ćiro Blažević, dok se hrvatskom „izborniku" Slavenu Biliću zamera to što nije uspeo da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo, iako ima tim koji bi u zajedničku selekciju dao najviše igrača?! Da je do stručnosti i rezultata u karijeri, jasno je da bi taj tim morao da vodi selektor (Antić), a ne izbornik (Blažević ili Bilić). Baš kao što je jasno da je razlika u fudbalu i nogometu tolika da takva selekcija nikada neće zaigrati zajedno.
A i kada se pogleda bliža sportska istorija Srbije, vidi se da smo u nekim sportovima, kao na primer u odbojci, najveće medalje osvajali posle raspada velike države. Baš kao i u vaterpolu. Dok je rukomet jedini sport u kom je Srbija osetila gubitak. Mala je to cena utopije zvane Jugoslavija.
Košarka
Za jugonostalgičare je verovatno najzanimljivije kako bi izgledala košarkaška selekcija bivše Jugoslavije. Pogotovo što je u međuvremenu i Slovenija postala „opasna reprezentacija", dok je u velikoj Jugoslaviji bila predstavljena sa jednim ili nijednim košarkašem (u vreme Petra Vilfana, a kasnije Jurija Zdovca). Poslednje evropsko prvenstvo pokazalo je da bi bilo koja ekipa koja bi se dala Dudi Ivkoviću mogla da očekuje dobar rezultat. Osnovica ekipe, možda i više zbog tradicije, bila bi u srpskom timu. Zanimljivo je da bi tu bar tri Slovenca našla svoje mesto: Beno Udrih koji postiže 15-ak poena po utakmici u NBA ligi, kao i Erazem Lorbek i Matijaš Smodiš, koji su među najboljim igračima Evrolige nekoliko godina unazad. Prvi centar bio bi Crnogorac Peković. A kako je košarka u „lepoj njihovoj" u krizi, vrlo moguće da nijedan košarkaš ne bi bio pozvan, da je po pravdi. U krajnjem, mogli bi biti pozvani Marko Tomas i Zoran Planinić, kao i Bosanac Mirza Teletović. A pitanje je ko bi sve od NBA zvezda zaigrao.
Imaginarna YU košarkaška reprezentacija
Miloš Teodosić - Beno Udrih - Igor Rakočević/Peđa Stojaković - Erazem Lorbek - Nenad Krstić
Zamene: Milenko Tepić - Novica Veličković - Miloš Vujanić - Aleksandar Pavlović - Marko Tomas - Mirza Teletović - Darko Miličić
Odbojka i rukomet
Sastavljanje najbolje eks-Ju selekcije u odbojci bilo bi besmisleno taman koliko i sastavljanje najbolje fudbalske ekipe Brazila i San Marina. Jer, dok je Srbija svetska sila, teško da bi se u bilo kojoj drugoj nacionalnoj selekciji pronašao igrač koji bi napravio i najmanju razliku u kvalitetu. Doduše, što je i logično, pošto smo mi medalje počeli da osvajamo tek po raspadu velike države.
S druge strane, najbolja rukometna selekcija bila bi sastavljena od momaka u kockastim dresovima. Hrvati kao osvajači medalja na najvećim takmičenjima imaju ubedljivo najbolji tim. Naši najbolji rukometaši Momir Ilić i Mladen Bojinović mogli bi da budu dostojne rezerve Ivanu Baliću i ostalima.
Imaginarna YU odbojkaška reprezentacija
libero: Marko Samardžić
Nikola Grbić - Bojan Janjić - Nikola Kovačević - Ivan Miljković - Andrija Gerić - Dragan Stanković (svi Srbija)
Imaginarna YU rukometna reprezentacija
golman - Arpad Šterbik (Srbija/Španija)
Ivan Čupić - Petar Metličić - Ivano Balić - Blaženko Lacković - Manuel Štrlek
pivot: Igor Vori (sve Hrvati)
Zamene: Mirko Alilović (Hrv) - Malden Bojinović - Momir Ilić - Ratko Nikolić (Srb) - Gorazd Skrof (Slo) - Kiril Lazarov (Mak)
Vaterpolo
Vaterpolo je sport za koji se može reći da ga je spasao raspad SFRJ. Jer, od četiri najbolje selekcije današnjice, tri su bivše jugoslovenske republike. Zato bi selekcija od hrvatskih, srpskih i crnogorskih igrača ozbiljan vaterpolo mogla da igra isključivo sama sa sobom. Simbolično, selektor bi mogao da bude Hrvat Ratko Rudić, poslednji selektor bivše Juge.
Od naših vaterpolista sigurno bi se u ekipi našli mladi Filip Filipović i Andrija Prlainović. A ne bi valjalo otpisati ni još aktivne Aleksandra Šapića i Vladimira Vujasinovića, dok bi na golu bio Denis Šefik, za koga se još ne zna da li je srpski ili crnogorski golman. Uz njega bi tu bio Hrvat Josip Pavić. A u polju bi igrali Igor Hinić, Maro Joković, Miho Bošković i Sando Sukno. Od Crnogoraca, na sidru bi bio Boris Zloković, a srednji bek Aleksandar Ivović.
Imaginarna YU vaterpolo reprezentacija
golman Denis Šefik
Maro Joković - Filip Filipović - Vladimir Vujasinović - Miho Bošković - Aleksandar Šapić/Andrija Prlainović
sidro: Boris Zloković
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen