Na današnji dan, 2. decembar
1254. Kralj Sicilije Mafred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.
1547. Umro je španski osvajač Ernan Kortes, koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner "Nove Španije" je postao 1522.
1804. Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu za cara Francuske.
1805. Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao "bitka triju careva", sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
1823. Predsednik SAD Džejms Monro objavio je u američkom kongresu dokument, kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom "Amerika Amerikancima", dobila jako nacionalno obeležje.
1848. Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I.
1852. U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.
1859. Rođen je francuski slikar Žorž Sera, osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.
1859. Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom, što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).
1901. Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
1942. Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade
atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.
1950. Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
1954. Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
1971. Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.
1971. Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.
1972. U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.
1982. Hirurg Vilijam de Vris implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, živeo je s tim srcem 112 dana.
1990. Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkim izborima od 1932.
1993. U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara.
1994. Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Poginulo je oko 140 ljudi.
1998. Pripadnici međunarodnih snaga u Bosni (SFOR) uhapsili suu Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio je Krstića za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora. Žalbeno veće Haškog tribunala ukinulo je 19. aprila 2004. godine prvostepenu presudu i pravosnažno osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida, umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.
2000. U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikari grafičar Milan Mića Popović.
2001. Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
2003. Tribunal u Hagu izrekao je kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru Vojske Republike Srpske koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 Muslimana u Srebrenici u leto 1995. godine.
2004. U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki.
2005. Umrla je Dejm Ališja Markova (94), jedna od najslavnijih balerina dvadesetog veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen